Kako slepima znače slike i zašto?

Pre nešto manje od dva meseca pričala sam sa drugom koji je slep od malih nogu o tome zašto slepima znače slike i kako.

Danas sam to isto objašnjavala drugarici koja vidi sasvim normalno i uspela sam da joj objasnim, pa ću pokušati i vama koji čitate ovo.

Tehnologija je sve bliža i bliža vrhunskom opisivanju slika, ali je to još uvek u ranoj fazi razvoja.

Ipak, nije zanemarljivo ono što smo kao napredna civilizacija postigli, a većina vas o tome nema pojma.

Ne bih imala ni ja da mi nije bilo potrebno, zato ovo nije osuda, nego objašnjenje.

Ljudi koji na svojim pametnim telefonima koriste čitače ekrana imaju mogućnost opisivanja fotografija.

Primer: Komšinica je izbacila sliku na Fejs, ja sam klikom na sliku dobila informaciju da se na njoj nalazi jedna osoba i da nosi naočare za sunce.

Čitač to nije rekao bukvalno tako, ali razumela sam ga.

Taj opisivač slika može reći koliko se ljudi nalazi na fotografiji, da li ima kučića i beba na njoj.

Može, takođe, reći i da li je komšinica metnula na glavu naočare za sunce ili se slikala pored nekog jezera.

E, sad, već dugo postoji problem sa slikama koje su nastale pored neke vode, zato što uvek čitač kaže: „Ocean“, pa smo počeli i viceve da pričamo na tu temu.

Za opisivanje slika vam nije potrebna nikakva posebna aplikacija, već samo, ako kupujete tek sad pametni telefon informacija da je daleko bolji na Iphone uređajima.

Pošto još uvek to nije zaživelo kod nas i pošto mnogi ljudi još uvek ne koriste pametne telefone postoji i drugi deo ovog objašnjenja.

Ne znam koliko vam je poznato da slepi i slabovidi ljudi sasvim normalno funkcionišu u online svetu, ali to je tačno kao što je tačno da je podne u trinaest časova.

Najpopularniju društvenu mrežu Facebook koristimo sasvim normalno, toliko normalno da ne biste ni provalili da je čovek sa kojim se dopisujete potpuno slep, ako zna da koristi pravilno svoj Fejs.

Postoje i tu neke cake, fore za pristupačnost i tako to, ali sada neću pričati o tome, nego o slikama.

Verovatno ste se već zapitali što se majem oko Fejsa, pa da pređem na stvar.

Nama znače slike zbog opisa, datuma, komentara...

Primer: Izbacila sam sliku 01.12.2017. Opis slike: „Ovaj i ja upravo pričamo o tome zašto slepima znače slike i kako dok pijemo petu kafu“, pa tagujem ortaka.

Ortak napiše: „Tralalala, baš je bila slatkaa“, i sutra, prekosutra ili za par godina kad god budem negde u svojim fotografijama našla tu, pustila da mi čitač pročita datum, opis, tag i komentare smejaću se.

Setiću se tog kafića, njega, slatke kafe, ove teme...

Nije bitno kakvi smo na slici, već na koji događaj nas ona podseća.

Mislim da bi ovako svi trebalo da razmišljamo bez obzira na naš vid, ali dobro, ni to mi sad nije tema.

Nismo se ni slikali tog dana, čisto da neko ne bi tražio.

Ovo sam samo napisala kao primer, ništa više.

Postoji i treća strana ove priče, ona nema nikakve veze sa telefonima i društvenim mrežama, nego sa realnim svetom.

Dakle, slike možeš sam da staviš u ram i da ih okačiš na zid, to nema veze sa tim da li ih vidiš ili ne.

Ima samo veze sa tim da li hoćeš da pričaš o njima sa ljudima.

Da li ti ljudi vide ili ne nije bitno, svaka slika ima neku svoju priču koju možeš lepo da preneseš ili zamisliš.

Ovaj tekst bi se prilično otegnuo kada bih skidala koru s jabuke i objašnjavala razlike između ljudi koji su rođeni slepi, slabovidih ili ljudi koji su kasnije izgubili vid.

Napomenuću samo da slabovidi koliko-toliko vide slike, da ljudi slepi od rođenja mogu nekako da ih zamisle u glavi, a da oni koji su kasnije izgubili vid mogu ili da ih se sećaju ili isto da ih zamisle.

U svakom slučaju svako ko ne može jasno videti šta je na fotografiji može pamtiti datume, opise, komentare i prema tome se podsetiti kada nabasa na sliku.

Eto, kako-tako i zašto-zato.

Nadam se da sam uspela da objasnim i vama.

Odoh sad da lajkujem komšinicu, živi bili!

Autor teksta: Milica Janković