Alternativni tekst na društvenim mrežama

Često me ljudi pitaju o pristupačnosti fotografija čitačima ekrana na društvenim mrežama. Kad vratim fokus par godina ranije shvatim koliko alternativni tekst postaje poznat i korišćen na mrežama. Mislim da ga je Facebook prvi uveo, ali sada ga ima i na drugim mrežama/sajtovima. Recimo, ima ga na Instagram-u i Blogger-u. Dakle, ako je pre tri godine Instagram bio prazna palačinka (sve čita, osim slika) sad je palačinka s kremom.

Pristupačna aplikacija za prevoz u glavnom gradu i drugim mestima

Želim da vam pokažem jednu vrh aplikaciju za gradski prevoz i odlazak od tačke A do tačke B bez obzira na to da l vidite ili ne.

Naime, sinoć sam slučajno otkrila na androidu aplikaciju „Moovit“ koja je namenjena kretanju po glavnom gradu gradskim prevozom i u okolini, ali ima i još ruta u drugim delovima države i van nje.

Slika je preuzeta s Gugla

Tutorijal za "Tap Tap See", i molba da se više ne slikaju guzice

Dugo nisam pisala o korisnim aplikacijama, pa da ispravim to.

Danas ću vam predstaviti jednu veoma korisnu aplikaciju za android uređaje koja, koliko znam postoji i za ajfon još uvek.

U određenom vremenskom periodu ova aplikacija nije bila dostupna za neograničeno besplatno korišćenje, pa je onda bila i opet nije bila, i evo je, besplatna 100%.

Razne priče su se plele oko toga zašto su to menjali.

Ono što sam iz više izvora uspela da saznam me je prilično šokiralo, ali prvo da otkrijem o kojoj aplikaciji se radi, pa o čemu je reč što se tiče zabrana.

Fakultet, socijalizacija i kafa

Opet me zvao drug i opet je čitao novine u osam ujutru. Ne znam stvarno što ih čita pre podneva, ali moja skromna nagađanja mi javljaju da želi sebi dan da upropasti čim svane. Kaže da ima priču za mene i da je super to što ga u tekstovima koristim kao zamorče, ali da ga nigde ne predstavim cenjenim imenom i prezimenom zato što ima ludu devojku.

Nađemo se u jednom kafiću koji je već postao „Ono naše mesto“, i kaže mi da pišem o jednom studentu koji je slep, a završava prvu godinu faksa. Ma, idi begaj...

Pitam ga: „Dobro i šta još on radi osim što studira u godinama kad je to normalno?“

Kaže da nema pojma, al priča je dobra.

Rekoh: „Možda za Blic i alo ili tako nešto“

Počeli smo da se raspravljamo, pa je priča postala farma, a farma izvor uvreda, ali već nas poznaju tamo svi i navikli su to da slušaju.

Ne znamo zašto Bočeli nije razgledao grad, ali znamo da je mogao to da uradi

Upravo na različitim frontovima pratim rat koji se vodi među ljudima na temu:

„Da li je Andrea Bočeli razgledao grad i zašto nije?“

Pratim kako slepe i slabovide ljude koji pišu o tome – tako i portale.

Ima tu svega i svačega, ali prvo moram ukratko predstaviti gospodina pevača.

Andrea Bocelli je rođen 19558. Godine u mestu Lajatiko.

Nakon jednog incidenta kao dečak je ostao bez vida.

Napustio je pravni fakultet da bi se potpuno posvetio muzici.

Novinarka Nove Tv je Andreu pitala da li je razgledavao Pulu nakon koncerta, a on joj je rekao:

„Joj, nisam“

Kako slepi i slabovidi koriste računare i pametne telefone?

Tehnologija svakim danom donosi neke novitete, poboljšava ljudima živote i olakšava svakodnevne poslove.

Vi možda koristite na vašem pametnom telefonu knjigu sa receptima ili navigaciju, a možda uz to i neku aplikaciju za vežbanje.

Slepi i slabovidi među kojima se nalazim i ja tehnologiju shvataju dosta ozbiljno i učestvuju u njenom prilagođavanju svojim potrebama.

Na početku želim da kažem par stvari o tome kako nama pomažu računari, mobilni telefoni i sve što se u tom svetu nudi.

Na slici Živko Bošković

Razgovor: "Izazov"

Napraviti radio stanicu na internetu znači biti sam svoj gazda.

Snimaš sam ili sa odabranim ljudima.

Pričaš o temama koje vas i ljude koji slušaju vašu stanicu zanimaju.

Danas pričamo o jednom takvom radiju.

Stanica se zove "Izazov", a moja sagovornica je Mila Kuran koja je vlasnica i voditeljka na istoj.

Kako ljudi bez hendikepa mogu da koriste besplatne asistivne softvere

Pod asistivnim tehnologijama se podrazumevaju sva pomagala koja osobama sa hendikepom, omogućavaju samostalnije funkcionisanje ( štapovi za slepe, slušni aparati za osobe oštećenog sluha ili kolica za one koji se kreću uz pomoć istih).. Pored toga, osobe sa hendikepom, aktivno koriste računare i mobilne telefone. Za neke vrste hendikepa bi ovo bilo neizvodivo, ukoliko ne bi postojali asistivni softveri. U ovom tekstu ćemo se fokusirati na besplatne programe tog tipa, koji su predinstalirani ili dostupne za instalaciju. Pored toga, isprobaćemo svaki od njih i dati neke predloge, kada bi ove softvere mogli da koriste ljudi bez hendikepa.

MTS-ova tarifa za osobe sa invaliditetom na koju imaju pravo osobe oštećenog vida je skandalozna, sramna i baksuzna!

Slučajno nađoh na sajtu MTS-a tarifu za osobe sa invaliditetom.

Odmah me je ubacio na stranu na kojoj je tarifa za slepe osobe, pa iz puke radoznalosti uđoh da saznam o čemu se tu radi, šta nude...

Ono što sam zatim pročitala zapanjilo me je, pa poželeh da podelim s vama.

Ne osećam potrebu da naglašavam svoj vizuelni nedostatak

Nikada nisam osećala potrebu da istaknem to što ne vidim, osim, naravno, kad je to potrebno, kad sama situacija želi da to kažem.

To sam shvatila tek sinoć ležeći u kadi dok sam analizirala telefonski razgovor koji sam obavila par minuta ranije sa drugaricom iz detinjstva.

Dok sam ležala u vreloj vodi i šurila se setila sam se da sam drugarici rekla: „Mirjana i ja smo videle danas tvoje“, pa sam počela da se smejem.

Zapravo, ovaj tekst je plod mojih razmišljanja iz kade, nisu baš maštovita, ali okej, ajde.

Kako slepima znače slike i zašto?

Pre nešto manje od dva meseca pričala sam sa drugom koji je slep od malih nogu o tome zašto slepima znače slike i kako.

Danas sam to isto objašnjavala drugarici koja vidi sasvim normalno i uspela sam da joj objasnim, pa ću pokušati i vama koji čitate ovo.

Tehnologija je sve bliža i bliža vrhunskom opisivanju slika, ali je to još uvek u ranoj fazi razvoja.

Ipak, nije zanemarljivo ono što smo kao napredna civilizacija postigli, a većina vas o tome nema pojma.

Ne bih imala ni ja da mi nije bilo potrebno, zato ovo nije osuda, nego objašnjenje.

Ljudi koji na svojim pametnim telefonima koriste čitače ekrana imaju mogućnost opisivanja fotografija.

Primer: Komšinica je izbacila sliku na Fejs, ja sam klikom na sliku dobila informaciju da se na njoj nalazi jedna osoba i da nosi naočare za sunce.

Čitač to nije rekao bukvalno tako, ali razumela sam ga.

Taj opisivač slika može reći koliko se ljudi nalazi na fotografiji, da li ima kučića i beba na njoj.

Može, takođe, reći i da li je komšinica metnula na glavu naočare za sunce ili se slikala pored nekog jezera.

E, sad, već dugo postoji problem sa slikama koje su nastale pored neke vode, zato što uvek čitač kaže: „Ocean“, pa smo počeli i viceve da pričamo na tu temu.

Za opisivanje slika vam nije potrebna nikakva posebna aplikacija, već samo, ako kupujete tek sad pametni telefon informacija da je daleko bolji na Iphone uređajima.

Pošto još uvek to nije zaživelo kod nas i pošto mnogi ljudi još uvek ne koriste pametne telefone postoji i drugi deo ovog objašnjenja.

Razgovor: Obuka za slepe i slabovide za rad na računaru i sa mobilnim telefonima

Danas ću pričati sa koordinatorem informatičkog centra za slepe Ivanom Kostovim koji će nam reći nešto više o obuci slepih i slabovidih za rad na računaru.

Ivan radi u medicinskoj srednjoj školi u Beogradu i vodi obuku.

Ivane, recite nam za početak ko ima pravo da pohađa besplatno obuku za rad na računaru?

• Pre svega dobar dan, i veliki pozdrav svim čitaocima tvog bloga. Obuku za rad na računarima, i mobilnim telefonima sa govornim softverom, mogu da pohadjaju sva slepa i slabovida lica iz Srbije