Kupovina pametnih telefona
radi korišćenja istih sa čitačem ekrana kod nas nije laka.
S obzirom na to da
nadležne ne možemo da pitamo: Da li je telefon pristupačan?
Nemamo druge mogućnosti
no da se raspitamo kod naših prijatelja koji, takođe, koriste
čitače ekrana.
To otprilike izgleda
ovako:
Je l znaš možda da l je
taj i taj model pristupačan?
On ti kaže da l zna ili
ne zna, a ako ne zna obično je voljan da pita svoje prijatelje da li
oni znaju.
Ne sede ni ti prijatelji
skrštenih ruku, pa na kraju imaš ceo krug ljudi koji znaju ili ne
znaju.
Moraš da im veruješ na
reč iako dosta njih ne poznaješ lično.
Moraš da naučiš da ćeš
pre od njih dobiti tačnu informaciju, nego od provajdera i
proizvođača.
Ako se prvo ne raspitaš,
ispašćeš glup/a kao Janković Milica.
