Razgovor: "Imaginarni štap"

Ovo je još jedna priča o pomagalu koje je napravila mlada, svestrana osoba, ali... Skoro svaka priča ima to neko svoje: „Ali“, pa i ova. Nadamo se da će u bližoj budućnosti ta tri slova biti obrisana. Do tad čitajte šta imaju da nam kažu i pokažu mladi, ambiciozni, svoji i uporni ljudi poput naše sagovornice Marte Avramović koja je napravila imaginarni štap za slepe kada je imala osamnaest godina.

Pod parolom „Snađi se, Veljo i budi jak“

Zvao me drug jutros u osam sati i počeo da se dere: „Jesi čula da je otvoren prvi poligon za slepe i slabovide u Srbiji?“

Ošamućena od spavanja samo rekoh: „Stavi kafu“

Pošalje mi on članak na koji je naleteo, postavi mi sto pitanja o poligonu, a ja još ni glas jutarnji nisam iz grla oterala.

Dobro, neka ga, nema oštećen vid, ali želi da shvati, pa mu dozvoljavam da mi se dere k'o da sam na drugoj njivi, a ne već kod njega u sobi.

Na prvu loptu, tamo negde oko pola devet ujutru poligon mi je bio fantastičan događaj, ali sad u pola devet uveče i dok pijem petu kafu ne mogu potpuno da se složim s tim prvim oduševljenjem.

Razgovor: Pametna rukavica

Nikola Krstić drži rukavicu

Već smo pisali i pričali sa mnogim ljudima o napredovanju tehnologije i njenom pozitivnom učinku na život slepih i slabovidih osoba. Prezentovali smo neke aplikacije i projekte, a imamo ih još u planu, ali danas vam donosimo nešto novo, korisno i mudro osmišljeno na domaćem terenu, tu u Beogradu. U pitanju je ambiciozno delo ruku našeg sagovornika Nikole Krstića. Ovaj mladi maturant se programiranjem bavi odmalena, a danas je vreme da ga upoznate kroz njegov rad.

Kako ste došli do ideje za pametnu rukavicu?

- Rukavica, to jest, ideja za kreiranje rukavice rodila se povodom takmičenja koje organizuje "Promos", a to je preduzetnik u srednjoj. Nažalost, tada nisam bio pobednik iz prostog razloga što niko nije verovao da rukavica može da se realizuje. Delovalo je neverovatno i nemoguće. Kasnije, svih narednih meseci do danas, nastavio sam da razvijam rukavicu, sve do konačnog prototipa koji je dovršen pre par dana za potrebe Sajma omladinskog preduzetništva, gde je ona postala pravi hit.

Ideja se naprosto rodila, hteo sam da radim nešto za slepe i slabovide, jer sam i sam imao ranije problema sa vidom, ne toliko značajnih ali znam koliko je slepima teško da pridobiju neke informacije iz spoljašnje sredine. Rukavica iz prostog razloga što je ruka najpokretniji deo tela, te je najpraktičnije da tu budu smešteni svi senzori. Biće još projekata za slepe, ali o tom potom.

Razgovor: Očne proteze

Očne proteze su sastavni deo života ne tako malog broja ljudi. Neki od njih nose samo jednu protezu zato što na drugo oko normalno vide ili bar imaju određeni ostatak vida. Neki pak imaju proteze umesto ili preko očiju. Osobu koja nosi očne proteze/protezu ste možda sreli negde, a da pritom niste ni pomislili na to da, zapravo, nosi protezu. Zahvalni smo radu stručnjaka na tome, ali nismo zahvalni medijima koji o očnoj protetici ovde kod nas gotovo da i ne pišu. Mnogo ljudi koji nemaju nikakvih problema sa vidom nemaju ni pojma o tome šta su očne proteze, kako se prave, zbog čega ih ljudi nose i slično. Zato zaziru od svake priče o tome misleći da je proteza nešto ljigavo, odvratno, strašno... Velike i teške predrasude postoje, a to ljudima koji nose očne proteze ili protezu nimalo ne olakšava proces prilagođavanja i funkcionisanja u društvu. Danas pričamo o očnim protezama, nećemo biti prvi koji su načeli tu temu, ali ćemo svakako doprineti razbijanju predrasuda, edukaciji i rehabilitaciji barem malo. Doktor Zoran Žikić, oftalmolog koji radi na klinici za očne bolesti "KBC Zvezdara" i u očnoj bolnici "Miloš klinika medigroup" spremno odgovara na naša pitanja.

Razgovor: Opširno o samostalnosti

Samostalnost je nešto o čemu se sve više i više priča u krugovima osoba sa hendikepom, ali i van njih.

Javnost više pažnje posvećuje tome, čak se i zakoni malo po malo menjaju.

U ovom tekstu smo okupili samostalne osobe oštećenog vida koje govore o svom iskustvu na polju nezavisnosti.

Oni pričaju ko im je bio podrška, čega su se plašili tokom procesa osamostaljivanja i šta po njihovom mišljenju predstavlja samostalnost.

Ljudi iz različitih sredina, različitih životnih iskustava, godina kao i socio-ekonomskog stanja otkrivaju nam svoj stav koji su godinama gradili paralelno sa životom prema ovoj temi.

Jednostavno rečeno, oni govore kakve su plodove s tog polja ubrali, koliko im oni znače, kako ih doživljavaju i kako su do njih došli.

Aplikacija koja olakšava korišćenje telefona sa Android operativnim sistemom osobama oštećenog vida

Kako se „pametni“ telefoni sve više i više razvijaju, unapređuju i prilagođavaju čovekovim potrebama – Tako se sve više i više pažnje posvećuje asistivnim tehnologijama.

Android i Iphone poslednjih godina dosta doprinose životima osoba sa invaliditetom.

TalkBack i Espeak su omogućili slepim i slabovidim osobama da koriste moderne „Tač“ uređaje, ali nisu baš svi uspeli potpuno da se snađu na modernim ekranima koji zamenjuju tastaturu i klasične dugmiće preko kojih se upravlja telefonom.

Nemamo džojstik kao na starim, dobrim Nokijinim telefonima, no radimo na prilagođavanju i mi, a i mobilne kompanije.

Aplikacija koja čita boje preko kamere (android)

Svi mi znamo kako je lep osećaj kad nam neko pohvali stajling, odabir majice te i te boje uz takve i takve pantalone, ali kad ne razlikuješ lepo boje, ne vidiš ih uopšte ili ih mešaš taj zadatak nije nimalo lak, zar ne?

-Zapravo jeste lak u današnjem svetu tehnologije, zato što postoje aplikacije koje svima nama, bez obzira na probleme sa kojima se suočavamo, ipak, mogu pomoći u svakodnevnom životu.

Želim da vas upoznam sa jednom takvom aplikacijom koja, igrom slučaja, može pomoći i kod odabira odevnih kombinacija.

Fotografisano pomoću opcije unutar aplikacije. Ovako izgleda rad sa ovom aplikacijom.

Slepi u pesmama slepaca

Kao neko ko se delimično kreće u krugu slepih i slabovidih, a pritom se i amaterski bavi pisanjem dajem sebi za pravo da na neki način doprinesem osvešćavanju društva na tu temu.

S vremena na vreme pišem o odnosu običnih ljudi, medija, institucija i ostalih grana ovog društva prema slepim i slabovidim osobama.

Na svojoj koži sam osetila znoj nakon mukotrpnih razgovora, ubeđivanja, prepiranja i dokazivanja kako pred ljudima koji vide – tako i pred ljudima koji ne vide.

Danas želim da pišem o pesmama u kojima se spominju slepi ljudi.

Danas želim da vam objasnim kako stoje stvari iz mog ugla i iz ugla meni bliskih ljudi.

Većina pesama u kojima se spominju slepi ljudi je krajnje patetična i po meni negativna.

Uzeću kao primer delove one pesme zbog koje sam danas poludela.

Ceo dan koji mi je, inače, lepo počeo mi je ta pesma upropastila totalno.

„Delo“ se zove: „Bez očiju“, ali ovde neću navesti ime autora, ni kopirati celu pesmu.

Daću vam uvid u priču kroz detalje, ne želim da zgazim čoveka skroz.

U pesmi glavni lik (slepi) stoji ispred katedrale, nosi šešir i ima crne oči.

Tekst kaže: „Čovek sa crnim očima i šeširom. Pogledom bez očiju“

Je l on ima oči ili ih nema?

Za početak želim da znam to...

Dalje želim da znam zašto se naglašavaju uvek oči slepog čoveka?

Zašto su te oči uvek upadljivo ružne, crnje od noći i tako to?

Zar vam nije previše patetično, površno i trulo kad napišete tako nešto?

Imam dosta slepih drugara kojima je sa očima naizgled sve kako bi trebalo da bude.

Jedan čak ima plave oči, prelepe, zamislite!

Čovek dalje traži da mu vrate srce, a prosjak mu daje paru.

Zar nisu i jedan i drugi prosjaci?

Ovaj prosi srce, a onaj mu daje pare.

Razgovor: Taktilna staza kao parking mesto

Povodom čestog nepropisnog parkiranja na stazi za slepe ispred skupštine, kao i na mnogim drugim stazama za slepe Balkanski mali dnevnik slepih i slabovidih rešio je da skrene malo pažnju javnosti na taj problem.

Kazna za parkiranje na stazi za slepe se ili ne piše ili ne plaća.

Mislimo da je skandalozno i neodgovorno to što se političarima, dakle, ljudima koji najviše utiču na razvoj ove države tolerišu takvi postupci.

Takođe, mislimo i da bi barem jedan političar plaćanjem kazne za nepropisno parkiranje na stazi za slepe poboljšao sliku o sebi i pokazao da je društveno-odgovoran i da ozbiljno shvata svoj posao.

No nažalost, još niko od političara nije platio kaznu za parkiranje na stazi za slepe, a ni njihovi vozači nisu ništa platili.

Umesto da se preuzme odgovornost i reši problem još se i šale sa nama.

Velimir Ilić koji je nakon nepropisnog parkiranja bio na naslovnoj strani novina danas se pita da li će novi premijer Cvetković isto tako proći ili pak neće.

Mi se samo pitamo: Da li će nas shvatiti ozbiljno i prestati da se sprdaju sa nama?

Taktilna staza za kretanje slepih i slabovidih osoba

Da li možemo da očekujemo u bliskoj budućnosti poštovanje osnovnih ljudskih prava svih građana ove države, pa i nas slepih i slabovidih koji koristimo taktilne staze da bi se bezbedno kretali?

Sa Viktorem Živojinovićem diplomiranim pravnikom pričamo o parkiranju na stazi za slepe (ne)plaćanju kazni i još nekim bitnim stvarima.

Razgovor: Pas vodič

Zrinkin pas

O psu vodiču, njegovim prednostima, manama i uokvireno o životu sa takvim psom, pomoći koju pruža i ljubavi pričam sa Zrinkom Hakalom iz Zagreba.

Zrinka radi u salonu za masažu i ima psa vodiča dovoljno dugo da stekne zavidno iskustvo potrebno za ovaj razgovor, a ja sam je upoznala bukvalno zato što voli da čita knjige.

Reč po reč i došli smo do ovog divnog, duhovitog i poučnog razgovora, pa pročitajte šta je Zrinka rekla!