Iz budućnosti nam stižu slepa psihijatrica i "šaptač njenih snova" u knjizi "on koji oblikuje"

Ljudi me često pitaju zašto pišem samo o filmovima i knjigama u kojima su slepi junaci realno predstavljeni.

Drugim rečima, pitaju me zašto ne pišem i o onim delima koja nisu u realnom svetlu predstavila svoje slepe likove.

Moj odgovor je prilično jasan i jednostavan: Oni koji su delo stvarali nisu bili dovoljno informisani ili nisu želeli da budu.

Mislim da, u tom slučaju, nisu vredni pažnje koliko jesu oni koji su pokazali zainteresovanost, istraživali, upoznavali, poverovali i sebe uzdigli novim saznanjima.

Zato ne želim da stavljam u isti koš, odnosno, na ovaj blog i jedne i druge.

Izrugivanje samo radi izrugivanja nije dovoljno jak razlog, a argumentima koji dokazuju bih mogla da im se narugam pred celim svetom, ali šta ću time postići?

- Apsolutno ništa, možda će me samo neko smatrati carem, a neko drugi bezobraznom osobom i to je to, ali ništa više od toga.

Time što pišem samo o onim delima koja su vredna pažnje pomažem ljudima da se upoznaju sa životom i svetom slepih i slabovidih ljudi.

Pišem o knjigama koje obiluju korisnim informacijama, razbijaju predrasude i čine nas ravnopravnim pripadnicima ovog društva.

Pišem, dakle, o njima sa željom da približim stvarnost, pokažem nešto lepo, korisno, dobro odrađeno, ali i da na neki način ispoštujem ljude koji su delo stvarali.

Tu, svakako, nema mesta za pisanje o onim drugim delima i ljudima, bar ne više.

Eto, sad mogu da nastavim o knjizi o kojoj sam želela danas da pišem.

Predstavljam vam jedno izuzetno, usuđujem se reći čak i jedinstveno delo koje navodi na razmišljanje, budi emocije, objašnjava šta sve mogu slepi ljudi, ali i mnogo toga drugoga vezanog uz nas same poput pupčane vrpce na rođenju.

Duboko poetična, a opet i veoma realna, ova knjiga je, ipak, smeštena u žanr naučne fantastike, no iako je njen autor Roger Zelazny preminuo 1995-e godine uspeo je da "predvidi" u ovom delu neke stvari:

Automobili koji sami voze, savršeni roboti, naočare pomoću kojih slepi ljudi mogu da vide bar svetlost i još dosta toga možete pronaći u knjizi "on koji oblikuje"

Razgovor: Očne proteze

Očne proteze su sastavni deo života ne tako malog broja ljudi. Neki od njih nose samo jednu protezu zato što na drugo oko normalno vide ili bar imaju određeni ostatak vida. Neki pak imaju proteze umesto ili preko očiju. Osobu koja nosi očne proteze/protezu ste možda sreli negde, a da pritom niste ni pomislili na to da, zapravo, nosi protezu. Zahvalni smo radu stručnjaka na tome, ali nismo zahvalni medijima koji o očnoj protetici ovde kod nas gotovo da i ne pišu. Mnogo ljudi koji nemaju nikakvih problema sa vidom nemaju ni pojma o tome šta su očne proteze, kako se prave, zbog čega ih ljudi nose i slično. Zato zaziru od svake priče o tome misleći da je proteza nešto ljigavo, odvratno, strašno... Velike i teške predrasude postoje, a to ljudima koji nose očne proteze ili protezu nimalo ne olakšava proces prilagođavanja i funkcionisanja u društvu. Danas pričamo o očnim protezama, nećemo biti prvi koji su načeli tu temu, ali ćemo svakako doprineti razbijanju predrasuda, edukaciji i rehabilitaciji barem malo. Doktor Zoran Žikić, oftalmolog koji radi na klinici za očne bolesti "KBC Zvezdara" i u očnoj bolnici "Miloš klinika medigroup" spremno odgovara na naša pitanja.