Nisu svi invalidi prosjaci, a nisu ni svi velegrađani gospoda

Kad god želim da pitam nekoga za broj autobusa ja to uradim ovako nekako: „Izvinite, da li mi možete reći broj ovog autobusa“, prosto mi je neprijatno da samo kažem: „E, koji je ovo bus“, zato što svako dok čeka bus razmišlja o nečemu što s brojem nema nikakve veze, a i ne poznajem te ljude.

Ipak, većina ljudi me nonšalantno ignoriše, zato što, verovatno, misle da ću im tražiti pare.

Svađala sam se jednom s drugom zbog toga, on je kazao: „Šta ga moliš bre, je l bi on tebe molio?“

I danas sam nastupila sa svojom rečenicom, zato što drugačije ne umem.

Sačekala sam da dečko koji stoji pored mene završi razgovor sa svojom mamicom i nakon što joj je rekao: „Dobro, mama, čujemo se posle“ nastupih ja.

Hteo je da me ignoriše, ali htela sam i ja da mu kažem još koju reč.

Popizdela sam zbog toga što sam danima, mesecima, godinama ćutala, gutala i u sebi odgovarala.

Popizdela sam zato što sam sve vreme sebi prebacivala: „Što mu nisam rekla ovo, što joj nisam rekla ono“, i slično.

Rekoh mu: „Neću da ti tražim pare, ne treba mi od tebe dvadeset dinara za kartu, ni za burek, nemaš razloga da se plašiš i da bežiš od mene ćutanjem“, pa dotaknuh rukom malu pločicu koja mi se nalazi na levoj strani jakne, kod srca.

Rekoh zatim: „Vidi, ovde piše marka jakne koju nosim, sad ti je jasno da mi nisu potrebne tvoje pare koje ti je mama dala kao džeparac.

Baš bih volela kad bih mogla da priložim sve jakne koje imam, laptop, mobilni i još dosta toga, a da ti za sve to dobiješ gram mozga“

Okrenuh se završivši konverzaciju i sa željom da mu ne dozvolim da išta kaže.

Uđoh u taj bus, stadoh u jedno ćoše i lupih dlanom o dlan, ono kao kad završiš neki posao.

I stvarno, ja mislim da sam ovoga puta posao obavila odlično, mislim da sam ga naterala da se zamisli i postidi.

Morala sam, ipak, malo da ga bocnem ili žacnem, kako kome više odgovara da bih privukla njegovu pažnju, zato sam i spomenula mamu.

A, ima mnogo velegrađana koji sebi dozvoljavaju da budu umišljeni.

Dakle, nisu svi invalidi prosjaci, kao što nisu ni svi velegrađani gospoda.

Autor teksta: Milica Janković