Razgovor: Očne proteze

Očne proteze su sastavni deo života ne tako malog broja ljudi. Neki od njih nose samo jednu protezu zato što na drugo oko normalno vide ili bar imaju određeni ostatak vida. Neki pak imaju proteze umesto ili preko očiju. Osobu koja nosi očne proteze/protezu ste možda sreli negde, a da pritom niste ni pomislili na to da, zapravo, nosi protezu. Zahvalni smo radu stručnjaka na tome, ali nismo zahvalni medijima koji o očnoj protetici ovde kod nas gotovo da i ne pišu. Mnogo ljudi koji nemaju nikakvih problema sa vidom nemaju ni pojma o tome šta su očne proteze, kako se prave, zbog čega ih ljudi nose i slično. Zato zaziru od svake priče o tome misleći da je proteza nešto ljigavo, odvratno, strašno... Velike i teške predrasude postoje, a to ljudima koji nose očne proteze ili protezu nimalo ne olakšava proces prilagođavanja i funkcionisanja u društvu. Danas pričamo o očnim protezama, nećemo biti prvi koji su načeli tu temu, ali ćemo svakako doprineti razbijanju predrasuda, edukaciji i rehabilitaciji barem malo. Doktor Zoran Žikić, oftalmolog koji radi na klinici za očne bolesti "KBC Zvezdara" i u očnoj bolnici "Miloš klinika medigroup" spremno odgovara na naša pitanja.

Ko bi trebalo da nosi očne proteze?

- Očnu protezu nose pacijenti koji su zbog bolesti ili povrede izgubili oko ili je oko smanjeno usled atrofije. Još jedan razlog može biti urođena nerazvijenost oka tzv. kongenitalni mikroftalmos.

Od čega se prave?

- Ona može biti izrađena od plastike (akrilata) i to je materijal koji se najviše koristi u svetu. Drugi materijal je staklo i tehnika izrade podrazumeva duvanje stakla.

Prve očne proteze su bile izrađene od stakla i tradicija izrade ovakvih proteza je najviše zastupljena u zemljama Nemačkog govornog područja. Razlika između ova dva materijala se najviše ogleda u lomljivosti, naime, za razliku od staklenih proteza, akrilatne su veoma otporne na lom.

Ko ih pravi?

- Očne proteze izrađuju posebno obučeni medicinski tehničari-okularisti.

Zašto se menjaju?

- Akrilatne proteze se moraju periodično polirati, obično 1x godišnje, zbog nagrizanja površine od strane suza. Periodična zamena je obično na 3-4 godine. Ranija izrada nove proteze može biti potrebna zbog promene oblika ležišta proteze tokom vremena ili zbog rekonstruktivnih operacija koje su nekad potrebne kod nosioca očnih proteza.

Kakve sve vrste očnih proteza postoje?

- Generalno se očne proteze dele na pune i ljuspaste i to na osnovu debljine proteze i indikacije za nošenje, naime ljuspastom protezom se naziva ona koja se nosi iznad oka, dok se punom naziva ona koja se nosi u očnoj duplji u kojoj nema oka. Naravno, ova podela nije sasvim egzaktna, jer postoje situacije gde je potrebna veoma tanka proteza za drugi slučaj i obrnuto.

Koje su osnovne razlike između pravog oka i očne proteze u estetskom smislu?

- Osnovna razlika između pravog oka i proteze se ogleda pre svega u pokretljivosti, kao i u detaljima koji se mogu videti pod uvećanjem. Očne proteze se oslikavaju ručno i ta veština je na neki način i umetnost. U poslednjih nekoliko godina postoje i digitalno štampane proteze, naravno samo u nekoliko protetskih centara u svetu.

Kada je potrebno skinuti proteze i zašto se to radi?

- U praksi preporučujemo stalno nošenje očne proteze, to znači i tokom noći, za razliku od kontaktnih sočiva. Naime, u slučaju pauziranja može doći do kontrakcije ležišta, što u nekim situacijama zahteva čak i rekonstruktivne operacije.

Vađenje proteze radi čišćenja treba, tokom vremena, svesti na minimum, jer je pokazano da je biofilm koji se formira na površini očne proteze nešto što smanjuje traumu sluznice očne duplje i ne treba ga skidati pranjem po svaku cenu.

Koliko proteze pomažu u prevazilaženju traume nakon gubitka oka?

- Očna proteza predstavlja veoma važan faktor u rehabilitaciji zbog naruženosti / gubitka oka usled bolest ili povrede. Pored adaptacije na gledanje samo jednim okom, koja traje oko godinu dana, određen period vremena je potreban i za promenu samo-percepcije lica sa očnom protezom.

Ono što moram da napomenem, kao oftalmolog, jeste značaj stručno obavljene operacije odstranjivanja obolelog/povređenog oka i ugradnje orbitalnog implanta u slučaju gubitka oka. Bez zalaženja u detalje ove problematike, rekao bih samo, da ključ uspešnog fitovanja očne proteze, pored dobrog okulariste, leži u kvalitetnoj hiruškoj pripremi ležišta za očnu protezu. Uloga okulariste i oftalmologa su, dakle, komplementarne.

Tim Balkanskog malog dnevnika slepih i slabovidih je puno zahvalan doktoru Zoranu na saradnji. Želimo mu puno uspeha u radu. Nadamo se da smo ovim člankom doktor Zoran i mi uspeli da vam odgovorimo na osnovna pitanja o očnim protezama. Pitali smo ono što korisnike i laike zanima, a doktor Zoran nam je profesionalno odgovorio i to je priču učinilo, ako ne jedinstvenom, onda bar pristupačnom i razumljivom.

Članak napisali: Dr Zoran Žikić, oftalmolog i Milica Janković.