Странице

среда, март 28, 2018

Razgovor: "Imaginarni štap"

Ovo je još jedna priča o pomagalu koje je napravila mlada, svestrana osoba, ali... Skoro svaka priča ima to neko svoje: „Ali“, pa i ova. Nadamo se da će u bližoj budućnosti ta tri slova biti obrisana. Do tad čitajte šta imaju da nam kažu i pokažu mladi, ambiciozni, svoji i uporni ljudi poput naše sagovornice Marte Avramović koja je napravila imaginarni štap za slepe kada je imala osamnaest godina.






Šta nam sve nudi imaginarni štap za slepe i slabovide?
- Imaginarni štap je pomagalo osmišljeno sa ciljem da omogući lakše i jednostavnije kretanje i mobilnost slepih i slabovidih osoba, kako u zatvorenom - tako i u otvorenom prostoru.
Njegova osnovna uloga je da upozori na moguće prepreke do kojih se dolazi prilikom kretanja i da zvučnim signalom pošalje upozorenje osobi.


Kako se koristi?
- Uređaj je univerzalne konfiguracije trenutno implementiran tako da se nosi na ruci.
Kada se uređaj uključi on se uperi u nepoznat i neistražen prostor kako bi se ustanovila mogućnost postojanja eventualne prepreke.
Ukoliko prepreka postoji i u zavisnosti od njene udaljenosti od osobe, uključuje se različiti melodijski zvuk upozorenja.

Imaginarni štap na ruci

Kako izgleda?
- Uređaj se sastoji od jedne kutije koja sa prednje strane ima dva otvora u kojima je smešten senzor, a unutrašnjost kutije sadrži mikrokontroler koji procesuira podatke o razdaljinama i zadaje različite melodije upozorenja.
Otvor za zvučnik nalazi se sa bočne strane kutije.
Uređaj radi na baterije.


Koliko mi znamo, projekat je nastao pre više od godinu dana. Da li su se javili sponzori koji bi omogućili dalju proizvodnju i distribuciju ovog pomagala kako kod nas – tako i u svetu?
- Projekat je nastao tačno pre dve godine, i na inicijativu mojih profesora iz Srednje Tehničke škole ponovo se aktivirao za potrebe konkursa ,,Stazama Nikole Tesle".
Na žalost, projekat nije patentiran niti su stizale ponude potencijalnih investitora.
Bojim se da će dalje usavršavanje ovog uređaja i samog projekta morati malo da sačeka.


Šta vas je inspirisalo da pravite pomagalo baš za slepe i slabovide osobe?
- Ah, često dobijem ovo pitanje.
U Srednjoj školi sam u razred išla sa momkom koji je gluvonem i prvo sam htela da napravim nešto što bi njemu olakšalo da prati nastavu i da lakše komunicira sa profesorima, ali sam uređaj je gotovo nemoguće bilo napraviti jer je iziskivao određena široka znanja iz različitih oblasti koja ja sa 18. godina nisam imala.
I onda sam jedno veče u tom periodu gledala putopise slepe francuske novinarke Sofi Masje i njenog psa vodiča i ideja se rodila sama od sebe.


Da li ste, tokom rada na imaginarnom štapu imali prilike da se krećete sa aktuelnim, belim štapom gradom kako biste stekli predstavu o tome na koji način se slepe i visoko slabovide osobe kreću ulicama?
- Uređaj je itekako testiran.
Prva implementacija i prvi kodovi nisu bili sjajni, pa su se vremenom i testiranjem javile određene greške u kodu i u radu samog uređaja koje su vremenom ispravljane.
Tu su se javili i prvi problemi sa senzorom koji nije baš najsjajniji i daljim usavršavanjem prva stvar koja bi trebala da se uradi jeste da se nađe bolji i precizniji senzor koji meri razdaljinu prepreke i pruža potpunu sigurnost.


Da li ste imali pomoć i podršku organizacija slepih ili pojedinaca?
- Do sada, ne, sve sam radila sama i sve sam sama istraživala i testirala.
Potičem iz jednog malog gradića u kome slične organizacije i ne postoje.


Koje korisne stvarčice ste još napravili?
- Ja sam jedna vrlo svestrana i kreativna devojka, pored ovog pomagala, ja radim i projekte vezane za automobilsku industriju za jednu firmu.
Ti projekti su znatno kompleksniji i teži i pružaju veliku mogućnost mojoj kreativnosti da se izrazi.
U periodu kada sam napravila ovo pomagalo ja sam paralelno tom projektu radila i projekat za merenje i identifikaciju vremena na nekružnim moto-cross trkama za potrebe jednog moto-cross takmičenja koje se održavalo u tom periodu u mom gradu.


Da li, zaista, imaginarni štap može da košta samo petnaest evra?
- Da, zanimljivo je da je najskuplje u celom projektu sama kutija i četiri baterije a senzor, mikrokontroler i zvučnik su svega 4-6 eura.
Verujem da bi cena izrade skočila neznatno ukoliko bi se stavio neki bolji i kvalitetniji senzor.

Imaginarni štap 3

Da li je neka kompanija pokazala interesovanje za dalju proizvodnju i kakva su vaša iskustva na tom polju?
- Trenutno, do sada nije.
Ja sam studentkinja prve godine Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i jednostavno moje velike obaveze mi ne pružaju mogućnost da radim trenutno na ovom projektu niti da tražim potencijalnog sponzora.
Zbog toga kažem da će ovaj projekat možda malo sačekati.


Da li mislite da bi imaginarni štap mogao u budućnosti da postane pomagalo koje mnogi ljudi koriste u svakodnevnom životu i šta je potrebno da bi se stiglo dotle?
- Naravno da mislim.
Njegova jednostavnost i laka funkcionalnost to omogućavaju, a potrebno je samo malo vremena i tim ljudi koji bi mi pomogao da osmišljeni uređaj dovedem do perfekcije, a samim tim i uvedem u svakodnevni život.


Autori članka:

Marta Avramović i Milica Janković

Нема коментара:

Постави коментар