Jedna devojka i dva sporta

Danas razgovaramo o dva sporta koja zahtevaju veliku umnu spremnost i spretnost. U pitanju su paraolimpijski tekvondo i šah. Dva vrlo zanimljiva, ali ne toliko popularna sporta na ovim prostorima. Šta je tekvondo, kako se trenira, odakle nam dolazi? Po čemu su tekvondo i šah slični sportovi? Na ova i druga pitanja odgovara nam Dijana Ljubojević, državna prvakinja i članica paratekvondo reprezentacije Srbije koja, takođe voli i šah! Njenu sobu krase medalje i pehari koje je „pobrala“ na takmičenjima i turnirima posvećenim ovim sportovima.

Šta je tekvondo, odnosno kakav je to sport?
- Tekvondo je Korejska borilačka veština koja predstavlja pravilnu upotrebu celog tela koje se manifestuje kroz pokrete ruku i nogu, a odlikuju ga nožne tehnike i brzina. Deli se na pet sastavnih delova, a to su: osnove, forme, samoodbrana, lomljenje I borba.


Odakle nam dolazi?
- Iz Koreje. Naziv i veština Tekvondoa zvanično su ušli u upotrebu 1955. godine, kada je korejski general Choi Hong Hi ujedinio različite borilačke veštine koje su u to vreme bile prisutne u Koreji, a pri čemu je dominirala Taekyon veština koja je bila standardni deo obuke Korejskih vojnika.


Koliko dugo ga treniraš?
- 4 godine.


Zašto si se posvetila ovom sportu?
- Još kao mala sam se zanimala za borilačke veštine jer sam obožavala da gledam filmove u kojima je glumeo Jackie Chan, inače moj omiljeni glumac. Poslednjih godina se dešavaju mnogi napadi na devojke pa mi je i to bio jedan od motiva da počnem da treniram tekvondo jer smatram da bi svako trebao bar osnove samoodbrane da zna.


Kako, ukratko, izgleda jedan tvoj trening?
- Svaki trening počinjem sa zagrevanjem i istezanjem jer je to mnogo bitno da ne bi došlo do neke povrede. Onda sledi trčanje u kombinaciji sa nekim vežbama kao što su: sklekovi, trbušnjaci, čučnjevi itd. Drugi deo treninga je posvećen tekvondou, vežbam kretanje i pravilno izvođenje određenih udaraca. Na kraju opet ide istezanje.



Da li trenirate sa ljudima koji nemaju nikakav hendikep i da li postoje razlike na vašim treninzima?
- U klubu u kom ja treniram, a to je tekvondo klub “Lola”, apsolutno ne postoje nikakve razlike između osoba koje imaju neki hendikep i onih koji ga nemaju. Svi zajedno treniramo i nikome nema popuštanja. Možemo samo da dobijemo kazneni trening koji inače moraju svi da odrade hahaha.


Šta je potrebno od opreme za ovaj sport?
- Za početak je dovoljan samo donji deo trenerke i majica kratkih rukava. Kasnije možete sebi da kupite kimono jer je u njemu mnogo lakše da se trenira, ali nije i neophodno.


Da li ti više znači timski duh ili pobeda?
- Lagala bih kad bih rekla da mi nije važna pobeda. Naravno da je to bitno, ali mi je mnogo važniji timski duh.

Da li postoje turniri/takmičenja u tekvondou na ovim prostorima?

• Kategorija P10 u koju spadam (slepi i slabovidi) još uvek nije dovoljno razvijena u svetu pa samim tim nikad nisam išla na neko takmičenje van Srbije. Ove godine je moja kategorija po prvi put ubačena na Evropsko prvenstvo, a Srbija će imati nekoliko predstavnika i sve to zahvaljući mojim trenerima koji se već godinama bore za nas. krajem septembra svake godine se paratekvondo promoviše u okviru Beograd Open-a koji organizuje Sportski savez osoba sa invaliditetom Beograda i to je jako bitno jer se na taj način širi priča o sportu koji još uvek nije dovoljno razvijen. Kod nas postoje takmičenja kao što su: prvenstvo Beograda, prvenstvo Srbije I kup Srbije na kojima se takmičim već dve godine pa sam tako i postala član paratekvondo reprezentacije Srbije čime se jako ponosim.

Koje su osnovne razlike između tekvondoa i šaha?
- Kad igrate šah uglavnom sedite, a kada trenirate tekvondo sve vreme se krećete. U šahu ne možete da se povredite, jedino ako, ne daj Bože, padnete sa stolice haha. U tekvondou su povrede česte i to je sasvim normalno.


Da li postoje i neke sličnosti između ova dva sporta?
- Ono što je zajedničko za ova dva sporta je korišćenje mozga i pravilno izvođenje poteza odnosno pokreta. U šahu imate figure za koje morate da znate pravila kako ih pomerate po tabli dok u tekvondou imate pokrete za koje morate da znate kako pravilno da ih izvedete. Za oba sporta morate biti veoma skoncentrisani ako želite da sve ispadne kako treba.


Da li osoba koja ne vidi može da igra šah sa osobom koja potpuno normalno vidi i kako bi ta partija otprilike izgledala? Da li bi neko bio u boljem položaju ili ne?
- Svakako da osobe koje su slepe ili slabovide mogu da igraju šah sa osobama koje u potpunosti normalno vide, ali se tad igra na tabli za slepe osobe. Na taj način dolazi do ravnopravnosti i niko ne bi bio u boljem položaju.


Kako izgleda šah za slepe, a kako onaj za slabovide?
- Šah za slepe je izrađen po principu Brajeve azbuke. Polja za šahovske figure su probušena na sredini tako da se figure ne bi pomerale prilikom dodira. Crna polja su izdignuta u odnosu na bela, a bele figure se razlikuju od crnih po dodatnom obodu pri dnu svake figure. Slabovide osobe, u zavisnosti od ostatka vida, mogu da biraju da li će koristiti šah za slepe ili onaj klasičan koji ima ravnu ploču bez rupica na sredini svakog polja, bez izdignutih crnih polja i posebno označenih belih figura, koji koriste osobe koje nemaju nikakav problem sa vidom.


Po tvom mišljenju, kakvo je stanje na ovim prostorima što se tiče šaha i šahovskih turnira za ljude oštećenog vida?



- Srbija već godinama ima dosta dobrih šahista oštećenog vida. Uglavnom su to muškarci jer se u njih više ulagalo pa samim tim se oni više pojavljuju na raznim turnirima. Kada su u pitanju žene, njih nema dovoljno ni za žensko državno prvenstvo gde je potrebno osam žena. Recimo, to prvenstvo se samo par puta organizovalo jer je bilo teško naći dovoljan broj devojaka ili žena, ali su tada učestvovale i devojke koje jedva znaju da pomeraju figure samo da bi se taj turnir održao.


Da li ideš na takva takmičenja i zašto?
- Učestvovala sam na nekoliko turnira dok su se održavali, ali s obzirom da se takva prvenstva više ne organizuju, igram šah samo sa prijateljima.


Na koji način šah može postati zanimljiviji i zastupljeniji na ovim prostorima?
- Mislim da je potrebno da se mnogo više ulaže u osobe koje zaista vole šah, a pogotovo u mlade ljude. Treba im dati šansu. Na taj način će se moći organizovati više turnira jer bi samim tim bilo i više zainteresovanih i prijavljenih.