Razgovor: Taktilna staza kao parking mesto

Povodom čestog nepropisnog parkiranja na stazi za slepe ispred skupštine, kao i na mnogim drugim stazama za slepe Balkanski mali dnevnik slepih i slabovidih rešio je da skrene malo pažnju javnosti na taj problem.

Kazna za parkiranje na stazi za slepe se ili ne piše ili ne plaća.

Mislimo da je skandalozno i neodgovorno to što se političarima, dakle, ljudima koji najviše utiču na razvoj ove države tolerišu takvi postupci.

Takođe, mislimo i da bi barem jedan političar plaćanjem kazne za nepropisno parkiranje na stazi za slepe poboljšao sliku o sebi i pokazao da je društveno-odgovoran i da ozbiljno shvata svoj posao.

No nažalost, još niko od političara nije platio kaznu za parkiranje na stazi za slepe, a ni njihovi vozači nisu ništa platili.

Umesto da se preuzme odgovornost i reši problem još se i šale sa nama.

Velimir Ilić koji je nakon nepropisnog parkiranja bio na naslovnoj strani novina danas se pita da li će novi premijer Cvetković isto tako proći ili pak neće.

Mi se samo pitamo: Da li će nas shvatiti ozbiljno i prestati da se sprdaju sa nama?

Taktilna staza za kretanje slepih i slabovidih osoba

Da li možemo da očekujemo u bliskoj budućnosti poštovanje osnovnih ljudskih prava svih građana ove države, pa i nas slepih i slabovidih koji koristimo taktilne staze da bi se bezbedno kretali?

Sa Viktorem Živojinovićem diplomiranim pravnikom pričamo o parkiranju na stazi za slepe (ne)plaćanju kazni i još nekim bitnim stvarima.

Viktore, ispričajte nam kako ste odreagovali kada su se Tomislav Nikolić i Velimir Ilić parkirali na stazi za slepe ispred skupštine?

-Draga Milice da su Toma i Velja jedini koji su se u to vreme parkirali na stazi za slepe u Ul. Kralja Milana ne bi to bio problem, gotovo većina poslanika je tu parkirala svoje automobile.
Velja, Toma i tadasnji premijer Cvetković su bili samo na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Da li su političari bili propisno kažnjeni zbog tih neodgovornih postupaka?

-Političari gotovo nikada ne budu kažnjeni zbog svojih postupaka,a to nije na nama kao građanima da vodimo računa o tome, već na organima ove države.

Da li ste vi lično imali kasnije problema zbog toga što ste reagovali kada su oni prekršili zakon?

- Ne mogu reći da sam u to vreme imao problema, ali postoji tu i ono prikriveno: "Evo ovaj samo se buni, pa hajde malo da ga stavimo na led.

Vidiš niko mu nije po volji samo isteruje pravdu, ej bre on nekome da priča kako se vozi i parkira."

U razvijenim državama poput Švedske ministar zbog ovakvih stvari podnosi ostavku.

  Srbija je daleko od takvog shvatanja kršenja gradjanskih prava.

Mi ovde ako se bunimo ne valja,ako ćutimo niko nas ne pita što ćutimo.

Da li mislite da pritisak javnosti može da omogući poštovanje zakona i osnovnih ljudskih prava?

Ne mislim da treba javnost toliko da se upliće u zakon i ljudska prava, ali kada nema druge onda je javnost nešto što je poslednja odbrana i ovo malo dostojanstva što imamo i pokušavamo da zadržimo.

Da su neke stvari bile u javnosti i da su organi reagovali na vreme ima mnogo ljudi čija bi smrt bila možda izbegnuta.

institucije su neko ko treba da bez ikakvog pritiska javnosti sprovodi zakone i podzakonske akte u interesu svih građana i građanki. Ljudi u javnost idu uglavnom zato što administracija ćuti o nekom problemu a to nikako nije dobro.

Molim vas da objasnite onima koji nisu upućeni šta je staza za slepe i kako se ona koristi?

-Staza za slepe je traka koja se nalazi po sredini trotoara uglavnom, služi kao vodilja slepoj osobi ili teže slabovidoj da bi slepa osoba lakše držala pravac kretanja.

Staze se uglavnom izrađuju od gume,a uglavnom su žute boje kako bi bile korisne i slabovidima.

Koliko košta kazna koja se piše za nepropisno parkiranje na stazi za slepe?

Mislim da niko o tome ne razmišlja, a i da je kazna kao za svako drugo nepropisno parkiranje.
Mislim da staza za kretanje slepog lica nema svojstvo saobraćajne signalizacije kao npr pešački prelaz.
Staze se toliko retko mogu naći da osim njih su ređi zvučni semafori, koji gle čuda služe slepima da ovi ne poginu prelazeći ulicu.

Sve su to delovi vertikalne i horizontalne signalizacije koji bi trebali da budu standardizovani i koji bi trebali da budu na svim novim ili revitalizovanim ulicama.

Bez ovoga uslova ne bi trebalo dati saglasnost za upotrebnu dozvolu.

Naravno trebalo bi tu uključiti i prilaze pešačkim prelazima, i sve ono što svi pešaci ne ometano koriste.

Po vašem mišljenju zašto premijeru Cvetkoviću policajci nisu napisali kaznu?

-Iskreno mislim da premijer nije trebao platiti kaznu, već vozač premijera koji je prekršio zakon pošto je on kao profesionalni vozač morao znati da je parkiranje na tom mestu zabranjeno, bez obzira što se radi o službenom voziluVlade Srbije.

Nije ovo jedini primer da se službena vozila nalaze ne propisno parkirana na mestima koja su namenjena osobama sa invaliditetom.

U skladu sa zakonom bi svaki taj postupak trebalo da bude kažnjen.

Da li mislite da će u bližoj budućnosti kazne za neodgovorno parkiranje na stazi za slepe da se pišu svima, dakle, ni po babu, ni po stričevima ili će nastaviti da se ignorišu kao što se ignorišu?

-Neće pošto ispred sadašnje Skupštine nema staze, opametili se poslanici pa se preselili u drugu zgradu.

  Mislim da je veliki strah i veliko ne poverenje u institucije glavni problem i da se negde gledano ima problem sa time da se štite prava manjinskih grupa upravo iz straha od odmazde institucije kojoj ukazujete na grešku.

  Nije svrha policajca samo da kažnjava već i da ukaže na gresku, ali ti ljudi to ne rade ne zato što neće, već iz straha.

Nažalost to se nije ni deset godina kasnije promenilo.

Ljudi su uplašeni za svoj posao i egzistenciju i zbog straha ne usuđuju se da nešto preduzmu što bi razljutilo predpostavljene.

Autori članka: Viktor Živojinović i Milica Janković