Napraviti radio stanicu na
internetu znači biti sam svoj gazda.
Snimaš sam ili sa
odabranim ljudima.
Pričaš o temama koje vas
i ljude koji slušaju vašu stanicu zanimaju.
Danas pričamo o jednom
takvom radiju.
Stanica se zove "Izazov",
a moja sagovornica je Mila Kuran koja je vlasnica i voditeljka na
istoj.
Odakle ideja za internet
radio?
- Eto, godinama sam
pričala da ću napraviti radio.
Pouka:
Nikada ne verujte da se
neće ostvariti ideja o kojoj Mila Kuran godinama samo gunđa.
Došlo mi naprosto jedne
večeri.
Napraviću radio na kome
će sve biti neobavezno i dobrovoljno.
Šetala malo po servisima,
našla prvo neke besplatne, pa se ustalila na servisu koji se plaća
nešto stvarno minimalno.
Ideja možda od ideje da
razbijem tremu koju imam kad javno, makar i recitujem.
Onda i drugi rekli da bih
mogla, a nisam neko ko se nameće drugima, pa sam se nametnula sebi.
Da li imate tremu na
snimanjima?
- U početku svakog
razgovora skoro da imam užasnu tremu, ali trema se tokom razgovora
polako razbija.
Nikad se ne pripremam,
smatram da mi to nije potrebno i da je sve spontanije bez pripreme.
Uživo je tako - kako mora
da bude, jer radio nema smisla bez živog programa, a od svega je
montaža najveća gnjavaža.
Mogu da obavim tri
razgovora dnevno, ali čak i jedna montaža za nedelju dana nije neka
ogromna sreća.
Da li ste imali problema
sa pristupačnošću u programu preko kojeg pristupate stanici?
- Program "Radio
Boss" je pristupačan i možda je on bio mali, ali presudan
korak.
Rekoh: "Da probam",
pa onda rekoh i:
"Ok, sad je došlo
vreme da se ostvari moja stara zamisao".
Ipak, valjda mi se neće
ostvariti ona klinačka zamisao o revoluciji i ratu iz koga izlazimo
iz zatvora kao pobednici.
Kojim temama se bavite?
Bavim se životnim pričama
ljudi.
- Oni pričaju, razgovor
se deli muzikom ili poezijom koju vole ti ljudi.
Takođe smo uveli i
emisiju: "Sport nostalgija", u kojoj Pavle Kojić iz Vršca
pušta stare utakmice.
Prvo ide najava, onda
utakmica, a na kraju se neko uključi ako želi.
Od kontakt programa sam
pomalo odustala, jer ljudi nisu dovoljno otvoreni i spontani za
nepredvidljivi živi razgovor, hoću reći, većina nije otvorena.
Kakvu muziku puštate?
- Stare, domaće
narodnjake i zabavnjake.
Emitujemo se samo tokom i
malo pre i posle emisija.
Samu muziku svako sebi
može sam da pušta, pa tako da, ako nema sadržaja, ne vidim svrhu
Radio stanice.
Koliko ljudi radi sa vama?
- Ne znam tačno, do sada
je bilo desetak do petnaest ljudi.
Tu računam svakog
dobrovoljca koji je pomogao na bilo koji način.
Savo Golić mi radi
intervjue, Pavle pušta utakmice i oni su mi ovde najbliži.
Drago mi je kad neko uradi
intervju, ali da nisam zadovoljna nečim što neko uradi, sigurno bih
to nešto bez pardona vratila.
zato se i ne javlja svako
da obavlja razgovore.
Naprosto, nikakvo
preterano hvalisanje ne dolazi u obzir, a o upadanju u reč da i ne
govorim.
I sebe tokom montaže
sečem kad god smatram da sam krenula previše da ćaskam sa gostom u
samom snimku.
Ok je spontanost, mogu ja
ovako biti otkačena, ali radio nije vašar, kako god da je mali.
Kako se snalazite u
programima za montažu?
- Dobro snalaženje i
zevanje, to je ono što mogu reći.
Dakle, dobro se snalazim,
ali su montaže jako dosadna stvar koja jednostavno mora da se obavi,
jer inače, možete raditi samo živi program.
Da li možemo očekivati
neke novitete?
- Iskreno se nadam da
možete.
Po prirodi sam anarhista,
ali sam i zagovornik stila i u nemogućim uslovima, a anarhija je
nešto što realno nije baš moguće, tako da je anarhija sa nešto
stila moj stil.
Kod mene se nikada ne zna
šta mi novo može pasti na pamet.
Evo, čak i ja ne znam da
li će mi možda pasti na pamet da vas desetoro probudim noćas u pet
ujutru i da vas nekako nagovorim da recitujete revolucionarnu
poeziju, ili da svi zajedno napišemo nešto.
Ono čemu se nadam je
poneka kvalitetna debata sa tačno određenim osobama koje za to
imaju smisla.
Takođe se nadam i
uvođenju kulturnih sadržaja u program.
Da li su vaši gosti samo
osobe oštećenog vida ili ne?
- Za sad jesu osobe
oštećenog vida, samo oni, ali otvaram i druge opcije.
Ko god ima zanimljivu
priču, može mi napisati suštinu ukratko u pet rečenica, pa ćemo
se čuti ako je to stvarno tako.
Da li vaši gosti odbijaju
da odgovore na neka pitanja i ako odbijaju zašto, po vašem
mišljenju to čine?
- Ne želim da dovedem
gosta u situaciju da odbija odgovore na pitanja.
Nisam na radiju zbog
provokacije.
Želim da se ti ljudi tamo
predstave u najboljem svetlu.
Znate, jedno je pisana
reč, a drugo je neka moguća nesreća koja se čuje u ljudskom
glasu.
Ne želim da nosim taj
teret na glavi.
Eto, sad sam se odala za
one koji su malo pametniji.
Znaće oni dobro šta to
znači.
Da li kod vas na radiu
postoje takozvane "Tabu" teme o kojima se, jednostavno, ne
govori i koje se zaobilaze ili ste otvoreni za sve vrste tema koliko
god bile tabuozne, teške, bolne i škakljive?
- Samo politika ne dolazi
u obzir, izuzev Jugo - nostalgičarskog fanatizma.
Baš me briga da li se to
nekom sviđa ili ne, to je moja slaba tačka.
Tabu teme su zapravo i
teme o kojima gosti ne žele da pričaju.
Ne želim nikakve skandale
tokom snimanja.
Možda se to sa moje
strane zove gluma, jer sam na pisanju drugačija, ali ako je neko
odvojio dva sata, molim, to ima da se poštuje i ne želim nikoga da
slomim.
O čemu biste voleli da
pričate sa gostima, a da već niste?
- O tabu temama o kojima
gosti ne žele da pričaju, a ja ih ne primoravam, jer poštujem
njihovu volju.
Delikvencija, porodično
nasilje, seksualne, nacionalne manjine, poroci, problematično
ponašanje.
Za kraj postavljamo link
Milinog Youtube kanala na kojem možete preslušati emisije koje su
postavljene na tom sajtu:
https://www.youtube.com/channel/UChGn0MeK-dVQDe765W3LuVQ/videos
Нема коментара:
Постави коментар