Странице

недеља, септембар 24, 2017

Razgovor: "Izazov"

Napraviti radio stanicu na internetu znači biti sam svoj gazda.
Snimaš sam ili sa odabranim ljudima.
Pričaš o temama koje vas i ljude koji slušaju vašu stanicu zanimaju.
Danas pričamo o jednom takvom radiju.
Stanica se zove "Izazov", a moja sagovornica je Mila Kuran koja je vlasnica i voditeljka na istoj.



Odakle ideja za internet radio?
- Eto, godinama sam pričala da ću napraviti radio.
Pouka:
Nikada ne verujte da se neće ostvariti ideja o kojoj Mila Kuran godinama samo gunđa.
Došlo mi naprosto jedne večeri.
Napraviću radio na kome će sve biti neobavezno i dobrovoljno.
Šetala malo po servisima, našla prvo neke besplatne, pa se ustalila na servisu koji se plaća nešto stvarno minimalno.
Ideja možda od ideje da razbijem tremu koju imam kad javno, makar i recitujem.
Onda i drugi rekli da bih mogla, a nisam neko ko se nameće drugima, pa sam se nametnula sebi.


Da li imate tremu na snimanjima?
- U početku svakog razgovora skoro da imam užasnu tremu, ali trema se tokom razgovora polako razbija.
Nikad se ne pripremam, smatram da mi to nije potrebno i da je sve spontanije bez pripreme.
Uživo je tako - kako mora da bude, jer radio nema smisla bez živog programa, a od svega je montaža najveća gnjavaža.
Mogu da obavim tri razgovora dnevno, ali čak i jedna montaža za nedelju dana nije neka ogromna sreća.

Da li ste imali problema sa pristupačnošću u programu preko kojeg pristupate stanici?
- Program "Radio Boss" je pristupačan i možda je on bio mali, ali presudan korak.
Rekoh: "Da probam", pa onda rekoh i:
"Ok, sad je došlo vreme da se ostvari moja stara zamisao".
Ipak, valjda mi se neće ostvariti ona klinačka zamisao o revoluciji i ratu iz koga izlazimo iz zatvora kao pobednici.

Kojim temama se bavite?

Bavim se životnim pričama ljudi.
- Oni pričaju, razgovor se deli muzikom ili poezijom koju vole ti ljudi.
Takođe smo uveli i emisiju: "Sport nostalgija", u kojoj Pavle Kojić iz Vršca pušta stare utakmice.
Prvo ide najava, onda utakmica, a na kraju se neko uključi ako želi.
Od kontakt programa sam pomalo odustala, jer ljudi nisu dovoljno otvoreni i spontani za nepredvidljivi živi razgovor, hoću reći, većina nije otvorena.

Kakvu muziku puštate?
- Stare, domaće narodnjake i zabavnjake.
Emitujemo se samo tokom i malo pre i posle emisija.
Samu muziku svako sebi može sam da pušta, pa tako da, ako nema sadržaja, ne vidim svrhu Radio stanice.

Koliko ljudi radi sa vama?
- Ne znam tačno, do sada je bilo desetak do petnaest ljudi.
Tu računam svakog dobrovoljca koji je pomogao na bilo koji način.
Savo Golić mi radi intervjue, Pavle pušta utakmice i oni su mi ovde najbliži.
Drago mi je kad neko uradi intervju, ali da nisam zadovoljna nečim što neko uradi, sigurno bih to nešto bez pardona vratila.
zato se i ne javlja svako da obavlja razgovore.
Naprosto, nikakvo preterano hvalisanje ne dolazi u obzir, a o upadanju u reč da i ne govorim.
I sebe tokom montaže sečem kad god smatram da sam krenula previše da ćaskam sa gostom u samom snimku.
Ok je spontanost, mogu ja ovako biti otkačena, ali radio nije vašar, kako god da je mali.

Kako se snalazite u programima za montažu?
- Dobro snalaženje i zevanje, to je ono što mogu reći.
Dakle, dobro se snalazim, ali su montaže jako dosadna stvar koja jednostavno mora da se obavi, jer inače, možete raditi samo živi program.

Da li možemo očekivati neke novitete?
- Iskreno se nadam da možete.
Po prirodi sam anarhista, ali sam i zagovornik stila i u nemogućim uslovima, a anarhija je nešto što realno nije baš moguće, tako da je anarhija sa nešto stila moj stil.
Kod mene se nikada ne zna šta mi novo može pasti na pamet.
Evo, čak i ja ne znam da li će mi možda pasti na pamet da vas desetoro probudim noćas u pet ujutru i da vas nekako nagovorim da recitujete revolucionarnu poeziju, ili da svi zajedno napišemo nešto.
Ono čemu se nadam je poneka kvalitetna debata sa tačno određenim osobama koje za to imaju smisla.
Takođe se nadam i uvođenju kulturnih sadržaja u program.

Da li su vaši gosti samo osobe oštećenog vida ili ne?
- Za sad jesu osobe oštećenog vida, samo oni, ali otvaram i druge opcije.
Ko god ima zanimljivu priču, može mi napisati suštinu ukratko u pet rečenica, pa ćemo se čuti ako je to stvarno tako.

Da li vaši gosti odbijaju da odgovore na neka pitanja i ako odbijaju zašto, po vašem mišljenju to čine?
- Ne želim da dovedem gosta u situaciju da odbija odgovore na pitanja.
Nisam na radiju zbog provokacije.
Želim da se ti ljudi tamo predstave u najboljem svetlu.
Znate, jedno je pisana reč, a drugo je neka moguća nesreća koja se čuje u ljudskom glasu.
Ne želim da nosim taj teret na glavi.
Eto, sad sam se odala za one koji su malo pametniji.
Znaće oni dobro šta to znači.

Da li kod vas na radiu postoje takozvane "Tabu" teme o kojima se, jednostavno, ne govori i koje se zaobilaze ili ste otvoreni za sve vrste tema koliko god bile tabuozne, teške, bolne i škakljive?
- Samo politika ne dolazi u obzir, izuzev Jugo - nostalgičarskog fanatizma.
Baš me briga da li se to nekom sviđa ili ne, to je moja slaba tačka.
Tabu teme su zapravo i teme o kojima gosti ne žele da pričaju.
Ne želim nikakve skandale tokom snimanja.
Možda se to sa moje strane zove gluma, jer sam na pisanju drugačija, ali ako je neko odvojio dva sata, molim, to ima da se poštuje i ne želim nikoga da slomim.

O čemu biste voleli da pričate sa gostima, a da već niste?
- O tabu temama o kojima gosti ne žele da pričaju, a ja ih ne primoravam, jer poštujem njihovu volju.
Delikvencija, porodično nasilje, seksualne, nacionalne manjine, poroci, problematično ponašanje.

Za kraj postavljamo link Milinog Youtube kanala na kojem možete preslušati emisije koje su postavljene na tom sajtu:

https://www.youtube.com/channel/UChGn0MeK-dVQDe765W3LuVQ/videos

Нема коментара:

Постави коментар