Razgovor: "Zoundark", audio igrica na domaćem terenu

Programeri i njihov tim razvijaju audio igricu koju će moći da igraju i ljudi bez oštećenog vida. Ovo će, nadamo se, biti prvi, ali ne i poslednji ovakav projekat koji se realizuje u Beogradu. Ljudi koje ću vam predstaviti rade na tome da ljudima bez oštećenog vida prikažu život i način svakodnevnog snalaženja u prostoru slepih osoba. Pored toga, sama igrica je specifična i zato što su ovi ljudi tokom samog rada upoznavali slepe osobe i njihove mogućnosti. S obzirom na to da će ovu igru moći da igraju i osobe koje vide ona je veoma zanimljiva, edukativna i inkluzivna. O čemu se tačno radi saznaćete u nastavku od programera Andrije Radojeva sa kojim sam razgovarala, ali pre toga da vidimo ko su, zapravo, ljudi koji rade na igrici „Zoundark“ koju vam predstavljamo.

Andrija, Đorđe i Nenad

Pristupačna aplikacija za prevoz u glavnom gradu i drugim mestima

Želim da vam pokažem jednu vrh aplikaciju za gradski prevoz i odlazak od tačke A do tačke B bez obzira na to da l vidite ili ne.

Naime, sinoć sam slučajno otkrila na androidu aplikaciju „Moovit“ koja je namenjena kretanju po glavnom gradu gradskim prevozom i u okolini, ali ima i još ruta u drugim delovima države i van nje.

Slika je preuzeta s Gugla

Tutorijal za "Tap Tap See", i molba da se više ne slikaju guzice

Dugo nisam pisala o korisnim aplikacijama, pa da ispravim to.

Danas ću vam predstaviti jednu veoma korisnu aplikaciju za android uređaje koja, koliko znam postoji i za ajfon još uvek.

U određenom vremenskom periodu ova aplikacija nije bila dostupna za neograničeno besplatno korišćenje, pa je onda bila i opet nije bila, i evo je, besplatna 100%.

Razne priče su se plele oko toga zašto su to menjali.

Ono što sam iz više izvora uspela da saznam me je prilično šokiralo, ali prvo da otkrijem o kojoj aplikaciji se radi, pa o čemu je reč što se tiče zabrana.

Razgovor: "Imaginarni štap"

Ovo je još jedna priča o pomagalu koje je napravila mlada, svestrana osoba, ali... Skoro svaka priča ima to neko svoje: „Ali“, pa i ova. Nadamo se da će u bližoj budućnosti ta tri slova biti obrisana. Do tad čitajte šta imaju da nam kažu i pokažu mladi, ambiciozni, svoji i uporni ljudi poput naše sagovornice Marte Avramović koja je napravila imaginarni štap za slepe kada je imala osamnaest godina.

Fakultet, socijalizacija i kafa

Opet me zvao drug i opet je čitao novine u osam ujutru. Ne znam stvarno što ih čita pre podneva, ali moja skromna nagađanja mi javljaju da želi sebi dan da upropasti čim svane. Kaže da ima priču za mene i da je super to što ga u tekstovima koristim kao zamorče, ali da ga nigde ne predstavim cenjenim imenom i prezimenom zato što ima ludu devojku.

Nađemo se u jednom kafiću koji je već postao „Ono naše mesto“, i kaže mi da pišem o jednom studentu koji je slep, a završava prvu godinu faksa. Ma, idi begaj...

Pitam ga: „Dobro i šta još on radi osim što studira u godinama kad je to normalno?“

Kaže da nema pojma, al priča je dobra.

Rekoh: „Možda za Blic i alo ili tako nešto“

Počeli smo da se raspravljamo, pa je priča postala farma, a farma izvor uvreda, ali već nas poznaju tamo svi i navikli su to da slušaju.

Rupe u sistemu socijalne zaštite

Znam da će ovaj tekst razgneviti mnoge koji na svoj hendikep gledaju oportunistički, ali kao pojedinac koji u javnosti slobodno i bez strahova iznosi svoj stav moram da podelim ono što smatram nepravednim iako na prvi pogled izgleda kao dobra namera.

Kada pristupamo iz pozicije jednakih šansi, shvatimo da naša, ali i veliki broj drugih zemalja prave jednu veliku grešku.

Susreti sa ljudima: Smešni i simpatični doživljaji

Susreti sa potpuno nepoznatim ljudima slepim i slabovidim osobama donose gomilu iskustava. U uvodnom tekstu nam je Marija Milanović to lepo objasnila, ali sada ćemo se prepustiti doživljajima naših sagovornika koji nas vode ulicom svojih iskustava. Pred vama je tekst o smešnim i simpatičnim uspomenama koje su nam ostale u sećanju.