Susreti sa ljudima: Mozaik naravi slučajnih prolaznika

Nakon teksta o Velji i poligonu rešili smo da se malo više pozabavimo kretanjem slepih i slabovidih ljudi na ovim prostorima.

Dok budemo sakupljali potrebne podatke i upoznavali ljude koji bi nam mogli doprineti svojim iskustvom pisaćemo o nama i drugim ljudima, onim slučajnim prolaznicima, njihovim i našim reakcijama.

U narednom periodu ćemo objavljivati priče slepih sa ulice.

Ono što se stvarno dešava i ono što proživljavamo, analiziramo, razumemo ili ne razumemo.

Uvodni tekst za lanac koji sledi, a koji će se zvati “Susreti sa ljudima” nam je napisala Marija Milanović iz Niša.

Marija je završila psihologiju u svom gradu.

Bavi se novinarstvom, radi na radiju i ko zna šta još zanimljivo o njoj nismo uspeli da saznamo zato što se ne hvali.

Ljudi ko ljudi. Svako od njih sa sobom nosi svoje: tuge, radosti, skrivena nadanja, strepnje, zablude, tajne, svoje želje i potrebe. Kao slepa osoba u prilici sam da, možda češće nego drugi, sa njima stupam u kontakt. Nekada to činim zbog toga što mi je potrebna pomoć prilikom prelaska ulice koja je prilično prometna, prilikom prelaska raskrsnice na kojoj nema zvučnih semafora ili zbog toga što želim da dobijem informaciju o broju autobusa koji saobraća na određenoj liniji, a neretko mi i ljudi sami priđu nudeći pomoć ili iz želje da mi nešto kažu, da me ohrabre ili da malo popričamo. Bilo je mnogo susreta. Neki su bili predivni i ispunili me pozitivnom energijom koja me je nosila danima, ndrugi su pak, bili neobični, a bilo je i onih veoma neprijatnih nakon kojih sam se pitala da li je ovo 21. vek. Hodajući ulicama mnogih, a posebno mog grada Niša nailazila sam na različite ljude i njihove naravi. Bila sam u prilici da sretnem osobe koje pripadaju različitim kulturnim i socijalnim sredinama i imaju sasvim drugačija shvatanja i poglede na život i svet koji ih okružuje.

Pod parolom „Snađi se, Veljo i budi jak“

Zvao me drug jutros u osam sati i počeo da se dere: „Jesi čula da je otvoren prvi poligon za slepe i slabovide u Srbiji?“

Ošamućena od spavanja samo rekoh: „Stavi kafu“

Pošalje mi on članak na koji je naleteo, postavi mi sto pitanja o poligonu, a ja još ni glas jutarnji nisam iz grla oterala.

Dobro, neka ga, nema oštećen vid, ali želi da shvati, pa mu dozvoljavam da mi se dere k'o da sam na drugoj njivi, a ne već kod njega u sobi.

Na prvu loptu, tamo negde oko pola devet ujutru poligon mi je bio fantastičan događaj, ali sad u pola devet uveče i dok pijem petu kafu ne mogu potpuno da se složim s tim prvim oduševljenjem.

Ne znamo zašto Bočeli nije razgledao grad, ali znamo da je mogao to da uradi

Upravo na različitim frontovima pratim rat koji se vodi među ljudima na temu:

„Da li je Andrea Bočeli razgledao grad i zašto nije?“

Pratim kako slepe i slabovide ljude koji pišu o tome – tako i portale.

Ima tu svega i svačega, ali prvo moram ukratko predstaviti gospodina pevača.

Andrea Bocelli je rođen 19558. Godine u mestu Lajatiko.

Nakon jednog incidenta kao dečak je ostao bez vida.

Napustio je pravni fakultet da bi se potpuno posvetio muzici.

Novinarka Nove Tv je Andreu pitala da li je razgledavao Pulu nakon koncerta, a on joj je rekao:

„Joj, nisam“

Kupovina mobilnog telefona da bi se koristio sa čitačem ekrana na Srpski način

Kupovina pametnih telefona radi korišćenja istih sa čitačem ekrana kod nas nije laka.

S obzirom na to da nadležne ne možemo da pitamo: Da li je telefon pristupačan?

Nemamo druge mogućnosti no da se raspitamo kod naših prijatelja koji, takođe, koriste čitače ekrana.

To otprilike izgleda ovako:

Je l znaš možda da l je taj i taj model pristupačan?

On ti kaže da l zna ili ne zna, a ako ne zna obično je voljan da pita svoje prijatelje da li oni znaju.

Ne sede ni ti prijatelji skrštenih ruku, pa na kraju imaš ceo krug ljudi koji znaju ili ne znaju.

Moraš da im veruješ na reč iako dosta njih ne poznaješ lično.

Moraš da naučiš da ćeš pre od njih dobiti tačnu informaciju, nego od provajdera i proizvođača.

Ako se prvo ne raspitaš, ispašćeš glup/a kao Janković Milica.

Kako slepi i slabovidi koriste računare i pametne telefone?

Tehnologija svakim danom donosi neke novitete, poboljšava ljudima živote i olakšava svakodnevne poslove.

Vi možda koristite na vašem pametnom telefonu knjigu sa receptima ili navigaciju, a možda uz to i neku aplikaciju za vežbanje.

Slepi i slabovidi među kojima se nalazim i ja tehnologiju shvataju dosta ozbiljno i učestvuju u njenom prilagođavanju svojim potrebama.

Na početku želim da kažem par stvari o tome kako nama pomažu računari, mobilni telefoni i sve što se u tom svetu nudi.

Na slici Živko Bošković

Iz budućnosti nam stižu slepa psihijatrica i "šaptač njenih snova" u knjizi "on koji oblikuje"

Ljudi me često pitaju zašto pišem samo o filmovima i knjigama u kojima su slepi junaci realno predstavljeni.

Drugim rečima, pitaju me zašto ne pišem i o onim delima koja nisu u realnom svetlu predstavila svoje slepe likove.

Moj odgovor je prilično jasan i jednostavan: Oni koji su delo stvarali nisu bili dovoljno informisani ili nisu želeli da budu.

Mislim da, u tom slučaju, nisu vredni pažnje koliko jesu oni koji su pokazali zainteresovanost, istraživali, upoznavali, poverovali i sebe uzdigli novim saznanjima.

Zato ne želim da stavljam u isti koš, odnosno, na ovaj blog i jedne i druge.

Izrugivanje samo radi izrugivanja nije dovoljno jak razlog, a argumentima koji dokazuju bih mogla da im se narugam pred celim svetom, ali šta ću time postići?

- Apsolutno ništa, možda će me samo neko smatrati carem, a neko drugi bezobraznom osobom i to je to, ali ništa više od toga.

Time što pišem samo o onim delima koja su vredna pažnje pomažem ljudima da se upoznaju sa životom i svetom slepih i slabovidih ljudi.

Pišem o knjigama koje obiluju korisnim informacijama, razbijaju predrasude i čine nas ravnopravnim pripadnicima ovog društva.

Pišem, dakle, o njima sa željom da približim stvarnost, pokažem nešto lepo, korisno, dobro odrađeno, ali i da na neki način ispoštujem ljude koji su delo stvarali.

Tu, svakako, nema mesta za pisanje o onim drugim delima i ljudima, bar ne više.

Eto, sad mogu da nastavim o knjizi o kojoj sam želela danas da pišem.

Predstavljam vam jedno izuzetno, usuđujem se reći čak i jedinstveno delo koje navodi na razmišljanje, budi emocije, objašnjava šta sve mogu slepi ljudi, ali i mnogo toga drugoga vezanog uz nas same poput pupčane vrpce na rođenju.

Duboko poetična, a opet i veoma realna, ova knjiga je, ipak, smeštena u žanr naučne fantastike, no iako je njen autor Roger Zelazny preminuo 1995-e godine uspeo je da "predvidi" u ovom delu neke stvari:

Automobili koji sami voze, savršeni roboti, naočare pomoću kojih slepi ljudi mogu da vide bar svetlost i još dosta toga možete pronaći u knjizi "on koji oblikuje"

Razgovor: Pametna rukavica

Nikola Krstić drži rukavicu

Već smo pisali i pričali sa mnogim ljudima o napredovanju tehnologije i njenom pozitivnom učinku na život slepih i slabovidih osoba. Prezentovali smo neke aplikacije i projekte, a imamo ih još u planu, ali danas vam donosimo nešto novo, korisno i mudro osmišljeno na domaćem terenu, tu u Beogradu. U pitanju je ambiciozno delo ruku našeg sagovornika Nikole Krstića. Ovaj mladi maturant se programiranjem bavi odmalena, a danas je vreme da ga upoznate kroz njegov rad.

Kako ste došli do ideje za pametnu rukavicu?

- Rukavica, to jest, ideja za kreiranje rukavice rodila se povodom takmičenja koje organizuje "Promos", a to je preduzetnik u srednjoj. Nažalost, tada nisam bio pobednik iz prostog razloga što niko nije verovao da rukavica može da se realizuje. Delovalo je neverovatno i nemoguće. Kasnije, svih narednih meseci do danas, nastavio sam da razvijam rukavicu, sve do konačnog prototipa koji je dovršen pre par dana za potrebe Sajma omladinskog preduzetništva, gde je ona postala pravi hit.

Ideja se naprosto rodila, hteo sam da radim nešto za slepe i slabovide, jer sam i sam imao ranije problema sa vidom, ne toliko značajnih ali znam koliko je slepima teško da pridobiju neke informacije iz spoljašnje sredine. Rukavica iz prostog razloga što je ruka najpokretniji deo tela, te je najpraktičnije da tu budu smešteni svi senzori. Biće još projekata za slepe, ali o tom potom.